Воде мокрогорске котлине отичу Дрином, док воде креманске котлине отичу Западном Моравом. Вододелницу између ова два слива чини превој Шарган.

Највећа река мокрогорске котлине је Камешина. Ова река настаје од два извора испод јужних падина Великог венца, и након 17,5 km тока, испод Котромана улива се у Бели Рзав. Од бројних потока које прима, највећи су Шарганчица, Постањски поток, Крсмански поток, Друганчица, Смрдљиви поток, Брезјак, Ракије, Црни поток и Дубошац.

Бели Рзав настаје од Караклијског и Батурског Рзава који се спајају на Црном Врху. Тече према Вардишту, прима воде Змајевског потока, Липовице и Вежање, и након 23 km спаја се са Црним Рзавом стварајући Рзав који се улива у Дрину. Ова планинска река усекла је две клисуре и дубок кањон. На улазу у њену другу клисуру подигнута је брана „Лазићи“ као део реверзибилне хидроелектране „Бајина Башта II“. Парку природе припада доњи део тока Белог Рзава.

Највећа река креманске котлине је Братешина. Њој се као изворишни краци Ђетиње придружују Коњска река, Томића поток и Ужички поток. Све ове речице граде Ђетињу која се улива у Западну Мораву.

На подручју Мокре Горе и Кремана посебну драгоценост представљају извори лековитих вода. Најпознатији су високоалкални извор Св. Јована Крститеља (Бела вода) на десној обали Камешине, високоалкални Дулов извор у кориту Камешине, извор слане Радованове воде у Котроману и извор минералне Глишове воде у селу Кремна. Воде ових извора могу се контролисано пити или користити као купке, а веома повољно утичу на ублажавање кожних  и очних болести, гастритиса, упалу мокраћних канала, секундарног стерилитета и реуматских обољења.